Miriše po svemu. Po životu, po Dalmaciji… Od morskog kamena, preko ribe, sveg mediteranskog bilja, suhog voća, pa mušmula i datulja. A žao ti ga je progutati. Znaš da će još samo malo zagrijati tijelo pa nestati. To je impresija nakon usporednog kušanja “završnog rada” Vedrana Kiriđije koji se zove M i običnog Dingača Vedrana Kiridžije koji nije, naravno, obično vino.
Može se toga prisjetiti 15-ak ljudi koji su bili 23. studenog 2018. u Esplanadi. Predstavili smo tad 10 Dingača. Vedran je donio sedam najboljih, onoga koji je tad bio na tržištu, onaj prvi iz 1995. godine, ali i jedan s kojim nije bio zadovoljan. Malo je ljudi koji se ne bi bojali to napraviti.
Dingač 2020. bi, naravno bio izvrstan da nije došao nakon M-a. Malo je tvrđi i jednostavniji. Nikad to ne bih pomislio da nisam u drugoj čaši imao M. Pripremao se za to veliko vino. Najavljivao ga. Kupio najbolje bačvice za odležavanje. I prestajao polako brinuti o lozi u polju. Nije mogao sam. Grožđe s Dingača neće zanemariti. Ima nas, rekao je, za koje ga moram raditi. Neće ga biti puno, ali za nas će ga biti dovoljno.
