Početna
Za vinare hobiste: 10 kila smrznutog grožđa možda da i litru slatkog vina
Neki veliki vinari grožđe za najbolja vina beru u dvije faze. U redovitoj berbi osiguraju kiseline i svježinu vinu kojem dodaju i malo kasne berbe. Tako vino dobije tijelo, snagu, slast i predivne mirise plemenite plijesni.
Odložene berbe mogu biti kasne, izborne, izborne berbe bobica, ledene berbe i izborne berbe prosušenih bobica. Vinar sad u jesen treba odlučiti hoće li ostaviti dio grožđa na trsovima za zimu.
[caption id="attachment_6289" align="alignnone" width="641"]
Pola vinograda stalo je u 'gajbu': Boris Drenški iz zagorske vinarije Bodren na nekoj davnoj ledenoj berbi[/caption]
Boris Drenški, dobitnik toliko Decanterovih zlata za predikatna vina da plakete nije imao kamo objesiti, kaže kako hobist ne mora paziti na zakonske odredbe. Neće prodavati vino. Mora paziti da mu grožđe bude zdravo. Nije li, vino će mu ‘mirisati’ po smrdljivoj, a ne plemenitoj plijesni.
Pri odgađanju berbe, vinar ne zna kad će brati. To ovisi o sorti, svaka dozrijeva u “svoje dane”, te vremenu. Ako je jesen maglovita i kišna, teško će bobice ostati zdrave do zime i brat će ih ranije.
Odgođene berbe u pravilu se rade u hladnijim krajevima. Tamo je grožđe bogatije kiselinama koje će lijepo zaokružiti visoke prirodne šećere.
Vrhunac proizvodnje predikata su ledena vina i izborne berbe prosušenih bobica. Za litru takvih vina treba najmanje 10 kilograma smrznutog ili jako prosušenog grožđa.
Slador se u bobicimjeri refraktometrom. Za ledenu berbu treba biti 127 stupnjeva sladora, a za suhi izbor bobica 154[/caption]
1. Zakon propisuje koliko sladora treba biti u grožđu za kasne, izborne ili ledene berbe. Bolje je da ima i više sladora, posebno u hladnim krajevima, u kojima je više kiselina.
2. Mošt iz odloženih berbi ima puno šećera i ako sav fermentira u alkohol, vina mogu biti prejaka. Treba dočekati pravi omjer alkohola, kiselina i sladora i tada prekinuti vrenje.
3. Demižoni su najčišći i u njima je najlakše raditi vina odloženih berbi. Te su količine uglavnom vrlo male. Drvo je dobro ako vino ima malu manu koju bačva može prikriti.
Pola vinograda stalo je u 'gajbu': Boris Drenški iz zagorske vinarije Bodren na nekoj davnoj ledenoj berbi[/caption]
Boris Drenški, dobitnik toliko Decanterovih zlata za predikatna vina da plakete nije imao kamo objesiti, kaže kako hobist ne mora paziti na zakonske odredbe. Neće prodavati vino. Mora paziti da mu grožđe bude zdravo. Nije li, vino će mu ‘mirisati’ po smrdljivoj, a ne plemenitoj plijesni.
Pri odgađanju berbe, vinar ne zna kad će brati. To ovisi o sorti, svaka dozrijeva u “svoje dane”, te vremenu. Ako je jesen maglovita i kišna, teško će bobice ostati zdrave do zime i brat će ih ranije.
Odgođene berbe u pravilu se rade u hladnijim krajevima. Tamo je grožđe bogatije kiselinama koje će lijepo zaokružiti visoke prirodne šećere.
Vrhunac proizvodnje predikata su ledena vina i izborne berbe prosušenih bobica. Za litru takvih vina treba najmanje 10 kilograma smrznutog ili jako prosušenog grožđa.
O šećeru, kiselini i drvetu
[caption id="attachment_6292" align="alignnone" width="658"] Slador se u bobicimjeri refraktometrom. Za ledenu berbu treba biti 127 stupnjeva sladora, a za suhi izbor bobica 154[/caption]
1. Zakon propisuje koliko sladora treba biti u grožđu za kasne, izborne ili ledene berbe. Bolje je da ima i više sladora, posebno u hladnim krajevima, u kojima je više kiselina.
2. Mošt iz odloženih berbi ima puno šećera i ako sav fermentira u alkohol, vina mogu biti prejaka. Treba dočekati pravi omjer alkohola, kiselina i sladora i tada prekinuti vrenje.
3. Demižoni su najčišći i u njima je najlakše raditi vina odloženih berbi. Te su količine uglavnom vrlo male. Drvo je dobro ako vino ima malu manu koju bačva može prikriti.
08.04.2025.